Удаљена гаљаксија откривена је од стране Џејмс Веб свемирског телескопа и заинтригирала је астрономе својим уникалним карактеристикама. Иако је једна од најмлађих гаљаксија у универзуму, у средишту крије се огромна црна рупа масе од стагодишње од стагодијастиле јединке.
Загазивањем у мистерије овога древног космичког бића, истраживачи су били збуњени ефикасним механизмом исхране који окружује црну рупу. Супротно очекивањима, анализа није открила ништа изванредно, изазвавши изазове текућим разумевањима галаксијске еволуције.
Током посматрања која су изведена у јануару 2023., Џејмс Веб свемирски телескоп је захватио тајанствену гаљаксију J1120+0641, пружајући увиде у квазар из космичке зоре, само 770 милиона година после Великог пукотине. Ова револуционарна студија заснована је на спектроскопским подацима, откривајући измамне детаље инфрацрвених емисија објекта.
Спектроскопска анализа наговестила је посебну прашињу торуса која помаже у хранењу црне јаме, одзивајући на механизме забележене код модерних партнера. Међутим, изненађујуће откриће је потврђено када је температура прашине надмашила предвиђања, отварајући додатна питања о раној еволуцији квазара.
Др Сара Босман, кључна фигура у истраживању, нагласила је загадјено природу ових открића, истичући упадљиве сличности између раних квазара и њихових савремених партнера. Откриће подржава теорију да су супермасивне црне јаме настале у раном универзуму, изазивајући традиционалне представе о њиховом пореклу.
У космичком окретању, студија потврђује појам „приморјим“ супермасивних црних јама, откачујући алтернативне теорије и откривајући зрели карактер ових древних космичких гиганата.