Kako se prostor sve više puni satelitima, zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na okolinu Zemljine atmosfere raste. Rast orbitne opreme može dovesti do nakupljanja štetnih metala u niskoj orbiti Zemlje, predstavljajući pretnju za ozonski omotač naše planete.
Stručnjaci sada postavljaju pitanja o dugoročnim posledicama ovog širenja satelita. Dok su prethodna istraživanja uglavnom zanemarivala ekološke efekte isparavanja satelita tokom povratka, nova istraživanja sugerišu da moderni sateliti, zbog svog kraćeg veka trajanja i veće rotacije, mogu osloboditi značajne količine nanočestica aluminijum oksida u atmosferu.
Ubrazani tempo postavljanja satelita izazvao je uzbunu zbog potencijalnog obnove oštećenja ozonskog omotača, problema koji je bio smatran pod kontrolom tokom proteklih decenija. Naučnici počinju da shvataju značaj veštačkih metalnih čestica u narušavanju osetljive atmosferske ravnoteže Zemlje.
U budućnosti postoji hitna potreba za održivim praksama u dizajnu i rasporedu satelita kako bi se ublažili ekološki uticaji svemirskih aktivnosti. Prioritetom odgovorne istraživačke prakse u svemiru i strategija upravljanja otpadom, možemo obezbediti održiviju budućnost kako za našu planetu, tako i za svemir oko nje.